О нама
Крсна слава Удружења Ужичана у Београду - Празник Цвети
Установљење и предратна традиција (1926–1940)
Традиција обележавања крсне славе Удружења нераскидиво је везана за заједништво и духовни идентитет Ужичана у престоници. Слава Удружења – Цвети – установљена је крајем фебруара 1926. године, на Четвртој редовној скупштини, када су усвојена и нова Правила организације. Већ наредне, 1927. године, лист Правда извештава о прослави на адреси Краљица Наталија 72, у ресторану „Румунски краљ”, док је 1928. године славски колач преломљен у хотелу „Бристол” код домаћина Панте Тадића.
Током тридесетих година прошлог века, слава је постала централни друштвени догађај који је окупљао најугледније личности. Године 1929. водоосвећење и сечење колача у хотелу „Империјал” обавио је прота Божић, а међу гостима су били председници других завичајних удружења и представници Београдске општине. Посебно је значајна прослава на Цвети 1937. године у Занатском дому, када је учитељ и сатиричар Андрија Лојаница предао Удружењу рукопис своје чувене поеме „Златиборски венац”, која је касније постала „живо ткиво” завичајног завета. Последња предратна слава уз присуство краљевог изасланика и министара одржана је 1939. године у хотелу „Грчка краљица”, пре него што је ратни вихор привремено угасио званичне активности.
Обнова славе у савременом добу (2009–данас)
Након вишедеценијске паузе условљене променом друштвеног уређења, Удружење је обновило прославу своје крсне славе 28. марта 2009. године. Свечани обред чинодејствовања и резања колача обављен је у кафани „Ужице” на Аутокоманди, уз присуство свештеника и бројних чланова, чиме је симболично враћен обичај који датира из 1926. године. Од тада се домаћини славе редовно смењују, чувајући континуитет ове светиње.
У новијој историји, слава се обележава на различитим значајним локацијама у Београду, наглашавајући нераскидиву везу завичајаца. Тако је 2017. године прослава уприличена у Дому културе „Вук Караџић”, док су 2018. године у просторијама у Мурској 14 сви чланови Удружења заједнички били домаћини славе, што је додатно оснажило дух заједништва. Празник Цвети за Ужичане у Београду није само верски обред, већ и прилика за саборовање без личних интереса и сујете, где се кроз енергију, емоцију, ентузијазам и емпатију узвраћа дуг према завичајним коренима.
