О нама
Председници Удружења Ужичана у Београду
Милан А. Јечменица (1856–1941)
Мандат: 1923–1926 и 1932–1935
Угледни београдски трговац и индустријалац пореклом из Доброселице. Био је један од главних иницијатора оснивања Удружења и његов први председник. Као велики добротвор, помагао је завичај пољопривредним алатима и донацијама за цркву и школу. Погинуо је током шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године.
Илија Р. Чкоњовић (1871–1958)
Мандат: 1926–1932
Трговац из Ивањице који је пешке дошао у Београд и постао власник познате колонијалне радње. Био је председник Удружења кућевласника општине Врачар и почасни председник Удружења Ужичана. Остао је упамћен као елегантан и ведар човек, увек спреман да помогне завичају.
Ранисав М. Аврамовић (1874–1961)
Мандат: 1935–1941
Истакнути грађевински инжењер и помоћник министра саобраћаја. Иако пореклом из сиромашне породице, својим радом је дошао до високих државних функција. Био је један од оснивача Удружења 1923. године и водио га је све до почетка Другог светског рата.
Ђорђе А. Караклајић (1912–1986)
Мандат: 1975–1979
Истакнути диригент и композитор, рођен у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију. У историји Удружења остаће запамћен као главни иницијатор и организатор обнове рада предратног Удружења Ужичана у Београду 1975. године. Већ 1933. године био је потпредседник Удружења студената Ужичана, што потврђује његову доживотну оданост завичајном повезивању.
Александар Р. Богдановић (рођ. 1929)
Мандат: 1979–1981
Основну школу похађао је у Нишу и Струмици, а гимназију у Ужицу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Био је високи државни функционер (подсекретар у Савезном извршном већу) и један од кључних покретача иницијативе за обнову рада Удружења у послератном периоду.
Драгиша Продан Драшкић (1926–2022)
Мандат: 1981–1983
Професор и продекан Рударско-геолошког факултета у Београду, доктор техничких наука. Као један од иницијатора обнове рада, значајно је допринео институционализацији Удружења почетком осамдесетих година.
Бошко Матић (1922–1998)
Мандат: 1983–1985. и 1991–1993.
Публициста и дугогодишњи радник служби безбедности. Аутор је чувеног сценарија за филм и серију „Бошко Буха”. Водио је Удружење у време када је оно поново добило свој званични печат и седиште у Коларчевој улици.
Јеленко Р. Бучевац (1926–2011))
Мандат: 1985–1987
Новинар и први директор Међународног сајма књига у Београду. Имао је велике заслуге за промоцију Златибора и српских манастира, а у Удружењу је био и дугогодишњи уредник „Летописа”.
Надежда Докић Ивановић (1929–2012)
Мандат: 1987–1989
Прва жена председник у историји Удружења. Радила је у администрацији Института за мајку и дете и била је активна у организацији од самог обнављања рада 1975. године.
Михаило Л. Ћирић (1920–1996)
Мандат: 1989–1991
Новинар и учесник НОБ-а, заробљеник логора на Бањици. Био је први уредник „Летописа” и главни уредник прве Споменице „Ој, Ужице...” објављене 1994. године.
Зоран А. Карајичић (1950–2007)
Мандат: 1993–1996
Инжењер металургије и стручњак за менаџмент. Каријеру је градио у Ваљаоници бакра у Севојну, а касније је радио као руководилац на међународним пројектима.
Милош Алексић (1929–2010)
Мандат: 1996–1999
Правник и јавни тужилац. Читав радни век провео је у тужилаштву, а завршио га је на месту београдског окружног јавног тужиоца. Био је изузетно активан у бројним друштвеним организацијама Београда.
Сретен З. Бјеличић (1926–2015)
Мандат: 1999–2007
Адвокат и успешан менаџер. Водио је Удружење током тешких дана НАТО бомбардовања и у периоду када је завршен капитални пројекат „Биографски лексикон Златиборског округа”.
Милија К. Мишовић (1937–2017)
Мандат: 2007–2014
Правник и привредник, био је директор „Градске чистоће” и генерални директор ГП „Ратко Митровић”. Увео је модерну структуру са специјализованим одборима унутар Удружења.
Милош Туцовић (рођ. 1966)
Мандат: од 2014. године до данас
Доктор економских наука и стручњак за брендирање туризма. Под његовим вођством Удружење је подмлађено, модернизовано и успешно је прославило велики јубилеј стогодишњице постојања.
