О нама
Удружење Ужичана у Београду
Идеја о стварању Удружења Ужичана у Београду покренута је од стране 317 угледних Ужичана који су се својим потписом изјаснили као оснивачи Удружења. Међу оснивачима су се нашли врло угледни и познати Ужичани као што су: професор и академик инж. Миладин Пећинар, новинар и књижевник Драгиша Лапчевић, професор Универзитета и дописни члан Академије наука инж. Кирило Савић, инж. Андра Станић, политичар Милош Трифуновић, професор Радоје Ускоковић, епископ битољски Јосиф Цвијовић, новинар и књижевник Крста Цицварић, народни посланик Петар Бјелица, инж. Ранислав Аврамовић, трговац Милан Јечменица и многи други.
Оснивачка скупштина
Прва оснивачка скупштина Удружења одржана је 17. јуна 1923. године, а за првог председника изабран је Милан Јечменица. Назив Удружења тада је био Удружење Ужичана за унапређење ужичке области. Удружење је радило у периоду пре рата и после рата. До 1975. године било је више покушаја за обнову Удружења, да би те исте године иницијатива уродила плодом. Основан је Иницијативни одбор који је окупио Ужичане у Београду. Тек 1977. године формиран је Управни одбор који је истовремено конституисан, након чега се могао донети план и програм рада. Најзад, почетком 1983. године, приступило се оснивању Завичајног удружења Ужичана у Београду, када је Удружење званично уписано у Регистар. За председника је изабран Ђорђе Караклајић, музиколог.
Циљ Удружења
Циљ Удружења је одржавање везе са родним крајем, сарадња и помоћ завичају у свим облицима уз свесрдно неговање добрих међусобних веза и пријатељства међу члановима, окупљање преко забава, приредби, промоција, изложби и других пригодних скупова.
Признања
Удружење има установљена признања: Захвалница Удружења, Признање-изузетно заслужан члан Удружења и Повеља Удружења, која се додељују на свечаној седници Скупштине, на Дан Удружења – 17. јуна.
Издаваштво
Удружење се бави и издавачком делатнишћу објављивањем часописа, зборника, књига и других публикација. Првих десет бројева Летописа штампале су ужичке „Вести“ као свој додатак, а први број је објављен 11. марта 1988. године. Биографски лексикон Златиборског округа, објављен је 2006. године. То је књига која за сва времена чува сећања на личности ужичког краја и на њихова дела. Поред Лексикона, Удружење је издало још три значајне књиге: споменицу Ој, Ужице (1923/1993), На путу до пуног века (1923-2013) и монографију Наш век поводом 100 година од оснивања Удружења.
Крсна слава
Удружење Ужичана у Београду, 1926. године, посебним Правилником установило је своју крсну славу – Цвети. Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Увек пада у недељу, дан после Лазареве суботе-Врбице, а недељу дана пре Васкрса.
СКУПШТИНА
- Седница скупштине се одржава најмање једном годишње. Седницa скупштине може бити изборна и редовна. Изборна скупштина одржава се сваке четврте године, а по потреби и пре истека тог рока.
ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
- Мирослав Ребић
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ
- Дејан Пилчевић
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА
- Милош Туцовић
ПОТПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА
- Александар Ребић
ПРЕДСЕДНИШТВО УДРУЖЕЊА
- Милош Туцовић, председник
- Александар Ребић, потпредседник
- Мирослав Ребић
- Дејан Пилчевић
- Љиљана Јурешић
- Давид Антонијевић
- Десимир Недељковић
- Зденка Поповић Лазовић, сектретар
- Милица Манојловић, благајник
- Представник града Ужица
- Представник Општине Чајетина
НАДЗОРНИ ОДБОР
- Владимир Поповић – председник
- Драгица Маслаћ Тасић – члан
- Оливера Бакић Свркота – члан
У циљу успешног и непосредног извршавања програма и планова рада, Председништво може формирати потребан број одбора, комисија, пројектних тимова и радних група.
1. ОДБОР ЗА ЧЛАНСТВО
2. ОДБОР ЗА ФИНАНСИЈЕ
3. ОДБОР ЗА ПРАВНЕ И ОПШТЕ ПОСЛОВЕ
4. ОДБОР ЗА КУЛТУРУ
5. ОДБОР ЗА НАУКУ И ПРОСВЕТУ
6. ОДБОР ЗА МАРКЕТИНГ И ИНФОРМИСАЊЕ
7. ОДБОР ЗА ЗДРАВЉЕ И БРИГУ О СТАРИМ ЛИЦИМА
8. ОДБОР ЗА ХУМАНИТАРНИ РАД
9. ОДБОР ЗА СПОРТ
10. ОДБОР ЗА САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА И ИНСТИТУЦИЈАМА И ДОДЕЛЕ ПРИЗНАЊА
11. ОДБОР ЗА ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО
12. ОДБОР ЗА МЛАДЕ И РЕШАВАЊЕ ПИТАЊА ЗАПОСЛЕНИХ
13. ОДБОР ЗА ДИЈАСПОРУ
14. ОДБОР ВЕТЕРАНА
15. ОДБОР ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕМОРИЈАЛА И САХРАНЕ
16. ПОСЛОВНИ КЛУБ
Оснивачка скупштина
Прва оснивачка скупштина Удружења одржана је 17. јуна 1923. године, а за првог председника изабран је Милан Јечменица. Назив Удружења тада је био Удружење Ужичана за унапређење ужичке области. Удружење је радило у периоду пре рата и после рата. До 1975. године било је више покушаја за обнову Удружења, да би те исте године иницијатива уродила плодом. Основан је Иницијативни одбор који је окупио Ужичане у Београду. Тек 1977. године формиран је Управни одбор који је истовремено конституисан, након чега се могао донети план и програм рада. Најзад, почетком 1983. године, приступило се оснивању Завичајног удружења Ужичана у Београду, када је Удружење званично уписано у Регистар. За председника је изабран Ђорђе Караклајић, музиколог.
Циљ Удружења
Циљ Удружења је одржавање везе са родним крајем, сарадња и помоћ завичају у свим облицима уз свесрдно неговање добрих међусобних веза и пријатељства међу члановима, окупљање преко забава, приредби, промоција, изложби и других пригодних скупова.
Признања
Удружење има установљена признања: Захвалница Удружења, Признање-изузетно заслужан члан Удружења и Повеља Удружења, која се додељују на свечаној седници Скупштине, на Дан Удружења – 17. јуна.
Издаваштво
Удружење се бави и издавачком делатнишћу објављивањем часописа, зборника, књига и других публикација. Првих десет бројева Летописа штампале су ужичке „Вести“ као свој додатак, а први број је објављен 11. марта 1988. године. Биографски лексикон Златиборског округа, објављен је 2006. године. То је књига која за сва времена чува сећања на личности ужичког краја и на њихова дела. Поред Лексикона, Удружење је издало још три значајне књиге: споменицу Ој, Ужице (1923/1993), На путу до пуног века (1923-2013) и монографију Наш век поводом 100 година од оснивања Удружења.
Крсна слава
Удружење Ужичана у Београду, 1926. године, посебним Правилником установило је своју крсну славу – Цвети. Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Увек пада у недељу, дан после Лазареве суботе-Врбице, а недељу дана пре Васкрса.
СКУПШТИНА
- Седница скупштине се одржава најмање једном годишње. Седницa скупштине може бити изборна и редовна. Изборна скупштина одржава се сваке четврте године, а по потреби и пре истека тог рока.
ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
- Мирослав Ребић
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ
- Дејан Пилчевић
ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА
- Милош Туцовић
ПОТПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА
- Александар Ребић
ПРЕДСЕДНИШТВО УДРУЖЕЊА
- Милош Туцовић, председник
- Александар Ребић, потпредседник
- Мирослав Ребић
- Дејан Пилчевић
- Љиљана Јурешић
- Давид Антонијевић
- Десимир Недељковић
- Зденка Поповић Лазовић, сектретар
- Милица Манојловић, благајник
- Представник града Ужица
- Представник Општине Чајетина
НАДЗОРНИ ОДБОР
- Владимир Поповић – председник
- Драгица Маслаћ Тасић – члан
- Оливера Бакић Свркота – члан
У циљу успешног и непосредног извршавања програма и планова рада, Председништво може формирати потребан број одбора, комисија, пројектних тимова и радних група.
1. ОДБОР ЗА ЧЛАНСТВО
2. ОДБОР ЗА ФИНАНСИЈЕ
3. ОДБОР ЗА ПРАВНЕ И ОПШТЕ ПОСЛОВЕ
4. ОДБОР ЗА КУЛТУРУ
5. ОДБОР ЗА НАУКУ И ПРОСВЕТУ
6. ОДБОР ЗА МАРКЕТИНГ И ИНФОРМИСАЊЕ
7. ОДБОР ЗА ЗДРАВЉЕ И БРИГУ О СТАРИМ ЛИЦИМА
8. ОДБОР ЗА ХУМАНИТАРНИ РАД
9. ОДБОР ЗА СПОРТ
10. ОДБОР ЗА САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА И ИНСТИТУЦИЈАМА И ДОДЕЛЕ ПРИЗНАЊА
11. ОДБОР ЗА ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО
12. ОДБОР ЗА МЛАДЕ И РЕШАВАЊЕ ПИТАЊА ЗАПОСЛЕНИХ
13. ОДБОР ЗА ДИЈАСПОРУ
14. ОДБОР ВЕТЕРАНА
15. ОДБОР ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕМОРИЈАЛА И САХРАНЕ
16. ПОСЛОВНИ КЛУБ
Придружени колективни чланови
Удружење може имати придружене колективне чланове (завичајна друштва и друга удружења).
Завичајна друштва: Завичајно друштво Ариљаца, Удружење Бајинобаштана, Удружење Косијераца, Удружење Пријепољаца, Удружење Нововарошана, Удружење Прибојаца, Удружење Сјеничана, Хуманитарна организација Стара Рашка, Удружење Пљевљака.
Друга удружења: Удружење Крагујевчана, Удружење Ивањичана, Удружење Дурмитораца, Удружење Даниловград, Удружење Српски кривак
Придружени колективни чланови
Удружење може имати придружене колективне чланове (завичајна друштва и друга удружења).
Завичајна друштва: Завичајно друштво Ариљаца, Удружење Бајинобаштана, Удружење Косијераца, Удружење Пријепољаца, Удружење Нововарошана, Удружење Прибојаца, Удружење Сјеничана, Хуманитарна организација Стара Рашка, Удружење Пљевљака.
Друга удружења: Удружење Крагујевчана, Удружење Ивањичана, Удружење Дурмитораца, Удружење Даниловград, Удружење Српски кривак