О нама

Идеја о стварању Удружења Ужичана у Београду покренута је од стране 317 угледних Ужичана који су се својим потписом изјаснили као оснивачи Удружења. Међу оснивачима су се нашли врло угледни и познати Ужичани као што су: професор и академик инж. Миладин Пећинар, новинар и књижевник Драгиша Лапчевић, професор Универзитета и дописни члан Академије наука инж. Кирило Савић, инж. Андра Станић, политичар Милош Трифуновић, професор Радоје Ускоковић, епископ битољски Јосиф Цвијовић, новинар и књижевник Крста Цицварић, народни посланик Петар Бјелица, инж. Ранислав Аврамовић, трговац Милан Јечменица и многи други. 

Прва оснивачка скупштина Удружења одржана је 17.јуна 1923.године, а за првог председника изабран је Милан Јечменица. Назив Удружења је тада био: Удружење Ужичана за унапређење ужичке области. Удружење је радило у периоду пре рата и после рата. До 1975.године било је више покушаја за обнову Удружења, да би те исте године иницијатива уродила плодом. 

Основан је Иницијативни одбор који је окупио Ужичане у Београду. Тек 1977.године формиран је Управни одбор који је истовремено конституисан, након чега се могао донети план и програм рада. Најзад, почетком 1983.године, приступило се оснивању Завичајног удружења Ужичана у Београду, када је Удружење званично уписано у Регистар. За председника је изабран Ђорђе Караклајић, музиколог.

Циљ Удружења је: одржавање везе са родним крајем, сарадња и помоћ завичају у свим облицима уз свесрдно неговање добрих међусобних веза и пријатељства међу члановима, окупљање преко забава, приредби, промоција, изложби и других пригодних скупова.

https://www.facebook.com/udruzenjeuzicanaubeogradu/ПРИЗНАЊА УДРУЖЕЊА

Удружење има установљена признања за заслужне чланове и пријатеље Удружења:

  • Захвалница Удружења
  • Признање-изузетно заслужан члан Удружења
  • Повеља Удружења

Захвалница, Признање-изузетно заслужан члан Удружења, као и Повеља удружења додељују се на свечаној седници Скупштине која се одржава на Дан Удружења – 17. јуна.

СЛАВА УДРУЖЕЊА

Удружење Ужичана у Београду, 1926.године, посебним Правилником установило је своју крсну славу – Цвети.
Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Увек пада у недељу, дан после Лазареве суботе-Врбице, а недељу дана пре Васкрса.
Не треба заборавити да је овај празник веома значајан и за српску историју. На тај дан 1815.године, у Такову, Милош Обреновић подигао је Други српски устанак.
Измеђи два светска рата, славило се у хотелима: „Бристол“, „Империјал“, „Централ“, „Занатски дом“, „Грчка краљица“. Домаћин славе увек би био неко од значајних Ужичана.
Пре Другог светског рата последња слава је прослављена 1939.године и то је истовремено била и последња забава Удружења с обзиром на ратне прилике у Европи.
Све те славе имале су свечарски карактер тако што су обележаване црквеним обредом-сечењем славског колача, уз заједничку вечеру и пригодан програм.
У послератном периоду, Удружење Ужичана у Београду дуго није званично славило своју славу, што се променило 2009.године када је слава Удружења прославњена у ресторану „Ужице“ на Аутокоманди. Све касније славе прослављане су такође у ресторану „ Старо Ужице“, Установи културе „Вук Караџић“и у просторијама Удружења.

ВЕЧЕРИ УЖИЧАНА

Свеке године, традиционално се организују Вечери Ужичана у неком од београдских ресторана, где се Удружење максимално труди да угости своје чланове, пријатеље, не само из Београда, Ужица, и целог Златиборског округа већ и много шире, и пружи незаборавне забаве уз музику до зоре.
Раније, забаве су се правиле у хотелима: „Метропол“, „Југославија“, „Унион“, а последњих година: у „Сава центру“ и ресторану „Стадион“.

ИНФОРМИСАЊЕ

Ради потпунијег информисања чланства и обавештавања јавности, Удружење има свој сајт, Facebook страницу, и издаје штампано гласило под називом ,,Летопис”.

Под условом који прописује Закон, Удружење се бави и издавачком делатнишћу објављивањем часописа, зборника, књига и других публикација.

Првих десет бројева „Летописа“ штампале су ужичке „Вести“ као свој додатак , а први број је објављен 11.марта 1988.године. Одштампан је јубиларни број „Летописа“ (бр.50) чија се промоција ускоро очекује. У току је израда ,,Специјалног“ броја поводом 100 година од оснивања Удружења.

Пре 15 година први пут се појавио у јавности на Међинародном београдском сајму књига, а представљен је читаоцима на Свечаности у народном позоришту у Ужицу, на Митровдан 2006.године, Биографски лексикон Златиборског округа.
У Завичајним удружењима Златиборског округа 2006.година, остаће забележена као најзначајнија у првом веку њиховог постојања.
Књига, која за сва времена чува сећања на личности и њихова дела, који служе за узор или за наук, послужиће наредним нараштајима да ову „књигу над књигама“ дограђују и надвисе своје претходнике-садашње генерације њених аутора, на свеколику корист и радост. Њима ће увек бити на уму дело које баштине и прегаоци који су му поставили темеље.
Сведоци смо већ сада да се време почиње делити на: оно пре и оно после лексикона.

Поред Лексикона, Удружење је издало још две врло значајне књиге: Споменица Ој’Ужице“ (1923/1993) и „На путу до пуног века“ (1923-2013),а приводи се крају израда „Монографије“поводом 100 година од оснивања Удружења.

Органи удружења

  • Скупштина
  • Председник и заменик председника скупштине
  • Председник Удружења
  • Председништво Удружења
  • Надзорни одбор


Председник Скупштине – Драгица Јевтовић
Заменик председника Скупштине – Вељко Мијушковић
Председник Удружења – Милош Туцовић


Председништво Удружења:

  • Милош Туцовић, председник
  • Александар Ребић, потпредседник
  • Мирослав Ребић
  • Дејан Пилчевић
  • Владислав Милић
  • Давид Антонијевић
  • Владимир Поповић
  • Зденка Поповић Лазовић, сектретар
  • Милица Манојловић, благајник
  • Представник града Ужица
  • Представник Општине Чајетина

 

Надзорни одбор:

  • Љиљана Анђић Јурешић – председник
  • Драгица Маслаћ Тасић – члан
  • Оливера Бакић Свркота – члан

 

Седница скупштине се одржава најмање једном годишње.
Седницa скупштине може бити изборна и редовна.
Изборна скупштина одржава се сваке четврте године, а по потреби и пре истека тог рока.

Одбори Удружења

У циљу успешног и непосредног извршавања програма и планова рада, Председништво може формирати потребан број одбора, комисија, пројектних тимова и радних група.

Мирјана Зрнић – председник

Владислав Милић – председник

Александар Ребић – председник

Радомир Андрић – председник

Проф.др Владимир Поповић – председник

Давид Антонијевић – председник

Др Дејан Пилчевић – председник

Љиљана Јурешић – председник

Мирослав Ребић – председник

Др Милош Туцовић – председник

Давид Антонијевић – председник

Срећко Стопић – председник

Зденка Поповић Лазовић – председник

Милица Манојловић – председник

Владислав Милић –  вл. „В плус“, председник
Нинко Тешић – Ген.дир. „Импол-Севал“
Мића Мићић – директор МПП „Јединство“-Севојно
Драган Суботић – директор „Ваљаоница бакра“- Севојно
Нада Обрадовић – вл. „Агропромет“ -Ужице
Зоран Јовановић – предузетник
Милић Марјановић – предузетник
Слободан Шмакић – предузетник