Идеја о стварању Удружења Ужичана у Београду покренута је 1923. године од стране 317 угледних Ужичана који су се својим потписом изјаснили као оснивачи Удружења.
Међу оснивачима су се нашли врло угледни и познати Ужичани као што су: професор и академик инж. Миладин Пећинар, новинар и књижевник Драгиша Лапчевић, професор Универзитета и дописни члан Академије наука инж. Кирило Савић, инж. Андра Станић, политичар Милош Трифуновић, професор Радоје Ускоковић, епископ битољски Јосиф Цвијовић, новинар и књижевник Крста Цицварић, народни посланик Петар Бјелица, инж. Ранислав Аврамовић, трговац Милан Јечменица и многи други.
Прва оснивачка скупштина Удружења одржана је 17.јуна 1923.године, а за првог председника изабран је Милан Јечменица. Назив Удружења је тада био: Удружење Ужичана за унапређење ужичке области.
Удружење је радило у периоду пре рата и после рата. До 1975.године било је више покушаја за обнову Удружења, да би те исте године иницијатива уродила плодом. Основан је Иницијативни одбор који је окупио Ужичане у Београду.
Циљ Удружења је одржавање везе са родним крајем, помоћ завичају у свим облицима и пријатељства међу члановима, окупљање преко забава, приредби, изложби и других пригодних скупова.
Члан Удружења може постати свако физичко и правно лице, под условима прописаним Статутом Удружења.
Чланство у Удружењу стиче се учлањењем и доказује чланском картом и уплаћеном чланарином за текућу или за претходну календарску годину.
